Teorija društvenog ugovora - Žan Žak Ruso
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 13 | Nivo: Filozofski fakultet

САДРЖАЈ
УВОД ……………………………………………………………………………3
БИОГРАФИЈA ………………………………………………………………..4
“ТЕОРИЈА ДРУШТВЕНОГ УГОВОРА” …………………………………6
3.1. Књига прва ……………………………………………………………….6
Књига друга …………………………………………………………….…7
Књига трећа …………………………………………………………….8
Књига четврта …………………………………………………………9
КРИТИКЕ И ОСПОРАВАЊА РУСООВИХ ИДЕЈА……………………..10
ЗАКЉУЧАК ………………………………………………………………..11
ЛИТЕРАТУРА …………………………………...……………………………12
1. УВОД
У нововјековној филозофији тј. од 18. вијека, доминирају просвjетитељске и рационалистичке концепције човјека и друштва. Оне почивају на претпоставци да је човјек разумом обдарено биће које може непрекидно да се мијења и усавршава, развијањем неограничених моћи свога ума. То се прије свега постиже просвјећивањем и отарашавањем од свих предрасуда и ограничења пређашњих друштава, као и настојањем да се загосподари својом природном и друштвеном околином.
Међутим идеја природе није никакво откриће 18. вијека. Слиједити природу или живјети са њом у складу, тај став први су изразили још стоички филозофи. Ипак између стоичке филозофије и филозофије природе 18. вијека протеже се цијела једна епоха у којој је дуго доминирала хришћанска теологија. Значајан утицај је имало и римско право, као опште право свих грађана империје, што је и млада буржоазија хтјела постићи градећи идеју о једнакости људи као искључиво правну једнакост. Тумачења природе су била различита, од тога да је израз првобитности, самониклости и спонтаности, па до тога да је синоним за културу, ум, законитости и нужности. Ипак природа се више није поистовјећивала са страшћу, али појмови природе и ума постали су она општост у којој је могла бити укинута и асимилована посебност емпиријских јединки и њихово схватање и доживљавање среће. Тако је срећа била потиснута помоћу морала и права, те жртвована апстрактној заједници тј. друштву или држави. Задовољство, радост и уживање подвргнути су строгој етичкој и јуристичкој регулативи. Зато је императив био: слиједити природу, односно разум као непогрјешив правац у трагању за срећом. Тај правац је је био трасиран одредбама “природе” и “природних закона”, гдје разум надвладава страсти. Тако је и познати социолог Мабли рекао да умјереност треба да буде ограничење свега. Он каже да нас у борби против страсти разум води путем којим се могу избјећи подводни гребенови деспотије и анархије, јер гребену деспотије води страст оних који имају највишу власт, а гребену анархије воде страсти грађана.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]